Nemojte lomiti noćas samotne hridine gora,

Ni smjelo gaziti travu stazama rosnih dolina;

Nemojte kidati noćas iglaste grančice bora,

Ni radom mučiti teškim umorna pluća živina;

Nemojte grabiti noćas vodu iz rijeka i mora!

Jer Božjom špiljom su noćas postale hridine brijega,

I rosna trava sva je za Njegove mekane jasle,

I svaki dašak živina samo je, samo za Njega,

I sve su grane za ogrjev Njegovih ručica rasle

Za Njegovu kupelj je svaka kapljica vode i snijega.

Rijeke i hridine noćas rast će k’o životne klice,

A tihe trave i šume bijele će motriti čete,

I radost božićnu svud će pričat’ živine i ptice:

Samo ih nemojte budit’ svu noć iz ekstaze svete,

Jer noćas sva zemlja gleda Njegovo božansko lice.

Rajmund Kupareo, Ekstaza prirode u svetoj noći